Говор предсједнице Републике Српске Жељке Цвијановић на свечаној академији поводом Дана Републике Српске:
Ваша светости и
Ваша преосвештенства,
Поштовани предсједниче Народне скупштине Републике Српске,
Цијењени предсједниче Народне скупштине Републике Србије,
Поштовани српски члану Предсједништва БиХ,
Поштовани предсједниче Владе Републике Српске,
Уважена предсједнице Владе Републике Србије,
Поштовани начелниче генералштаба Војске Србије,
Уважени народни посланици, министри и представници институција Републике Српске и Србије,
Представници Републике Српске у заједничким институцијама БиХ,
Поштовани чланови Сената,
Уважени официри, војници, борци и представници удружења проистеклих из Одбрамбено – отаџбинског рата,
Ваше екселенције амбасадори,
Уважени чланови краљевсњке породице Карађорђевић,
Поштовани гости,
Драги грађани Републике Српске,
Даме и господо,
Данас с поносом обиљежавамо наших првих тридесет година.
То су три деценије од настанка Републике Српске, тридесет година наше слободе и преданог рада на њеном очувању, развоју и изградњи.
У периоду кад је Република Српска стварана, нисмо имали луксуз да се дијелимо, међусобно свађамо и упиремо прстом једини на друге, јер смо знали да је она претпоставка нашег опстанка и једина брана прегласавању, мајоризацији и новим страдањима.
Зато је Девети јануар дан наше побједе, слободе, заједништва и нераскидивних веза између народа и институција Српске.
У част овог празника вијоре се тробојке у свим нашим општинама и градовима, на нашим институцијама и кућама.
Хиљаде наших младих људи од Херцеговине и Романије, преко Подриња и Семберије, па све до Посавине и Крајине, организују се сваке године како би обиљежили рођендан своје Републике.
И управо је у тој младости садржана суштина Деветог јануара и гаранција да ће се он обиљежавати и у будућности.
Идентитет Републике Српске, чији је саставни и неотуђиви дио и Девети јануар, укоријењен је дубоко у људима ових крајева, а идентитетска обиљежја не подлијежу преиспитивању, ревизији, нити оспоравању.
Ми не обиљежавамо Дан Републике да бисмо некога провоцирали већ као подсјетник на важну историјску чињеницу, као што то раде и друге републике и други народи свијета.
И увијек то чинимо свечано, достојаствено и поносно.
Ово је дан када се са посебним пијететом сјећамо оних који су дали свој живот бранећи Републику Српску, своја огњишта и породице.
Њима дугујемо вјечну захвалност, али и упорну борбу за бољу будућност и очување Републике у чије темеље су уградили оно највриједније што су имали.
Захваљујући њиховој жртви и нашем јединству, опстали смо у немогућим околностима, на медијском, а затим и на борбеном нишану најмоћнијих сила тог времена, којима смо послужили као полигон, показна вјежба и погодна мета за њихове геополитичке циљеве.
И тада се показало оно што важи и данас, да је воља једног народа, а Република Српска то свакако јесте, најснажније утемељење сваке политичке заједнице и да је од пресудног значаја за њен опстанак спремност да се за њу једнако одлучно боримо и данас у миру.
Даме и господо, драги грађани Републике Српске,
Поносна сам на оно што смо заједно постигли у протеклих 30 година.
Упркос бројним изазовима који су нас пратили од самог настанка, Република Српска сваким даном манифестује способност да се развија и да напредује.
То је видљиво чак и онда када су околности посебно тешке, а било је много таквих година.
Коначно, и претходну годину обиљежили су политички притисци, оспоравања, наметања.
Била је то и још једна година исцрпљујуће борбе са пандемијом.
Али и поред свега тога, макроекономски показатељи упућују на опоравак наше привреде.
Број запослених и износ просјечне плате су на рекордном нивоу што је велики успјех, али и наша велика обавеза за наредни период.
Сваке године Република Српска изгледа љепше и изграђеније.
Упркос тешким временима нисмо одустали од важних пројеката у области саобраћајне инфраструктуре и енергетике, а наставили смо изграђивати и нове болнице, школе, вртиће, домове културе, спортске дворане и многе друге објекте који су важни за наше грађане.
За наш даљи развој неопходни су нам мир и стабилно окружење.
Нажалост, ни 26 година након рата и потписивања Дејтонског споразума, многи у БиХ и ван ње нису одустали од прекрајања оног што нам је тај споразум дао.
Ни мастило на Дејтонском споразуму није се осушило, а кренули су удари на Републику Српску, одузимање Уставом загарантованих надлежности, као и бесправно, антидемократско и антицивилизацијско насиље неизабраних странаца у БиХ којем смо изложени у континуитету.
На наше позиве на дијалог, из Сарајева и са других адреса одговарају нам пријетњама, што ратом, што санкцијама, јер други језик очигледно не познају.
Али, то није наш језик, нити је то наша политика.
Ми говоримо језиком устава и демократије јер је устав рекао шта коме припада, а демократија налаже да од народа изабрани представници доносе законе и врше друге прописане послове, као и да одговорност за свој рад сносе једино према својим грађанима.
Легалисти смо – не тражимо и не желимо ништа више, и ништа мање од онога што је Републици Српској дато Уставом.
У мултиетничким државама дијалог и договор су кључ успјеха. Тога у БиХ нема, али кривица не лежи на Републици Српској.
Одбацујемо сваку лажну оптужбу и апсурдну квалификацију да рушимо уставни поредак тиме што тражимо поштовање устава.
Уставни поредак су рушили високи представници наметањем неуставних рјешења, а одговорност је на њима и за посљедњу кризу која је погодила БиХ.
Не прихватамо терор нити злоупотребу заједничких институција БиХ за обрачун са надлежностима, интересима и правима Републике Српске, а ни са њеним грађанима. А, то се, нажалост, упорно дешава.
Поштовани грађани Републике Српске,
Охрабрење је то што у нашем окружењу, али и у другим земљама има све више оних који су схватили да слика није црно- бијела и који све више разумију шта су стварни проблеми у БиХ.
Али, треба рећи да су сви они који су разумјели гдје станује стварна деструкција на најбруталнији начин изнападани прво од политичког Сарајева, а одмах затим и појединих страних центара којима је у интересу да се очува лажни стереотип о наводно кривима и наводно недужнима.
Наравно, то се ради смишљено да би се направио притисак и обесхрабрио свако онај ко би могао пољуљати ту лажну слику о БиХ.
БиХ је неуспјешна, и нажалост, то је на штету свих нас. Али Република Српска не сноси ни одговорност ни кривицу за њен несупјех.
Држава која је играчка у рукама других, а није власништво својих грађана, напросто не може бити успјешна.
Без унутрашњег дијалога држава не цвјета, него вене.
Ни хиљаду наручених домаћих и страних експерата-галамџија неће је учинити успјешнијом, нити је могу очувати више него што би то могле учинити домаће снаге. И то не силом и не мржњом, већ користима које доноси својим грађанима.
Осим сарадње унутар БиХ, да је има, користи за наше грађане проистекле би и из економског повезивања на регионалном плану, али БиХ у њима не жели да учествује.
Ми смо зато, живећи у дестимулативном амбијенту БиХ, у ових 30 година постојања Републике Српске, схватили колико је важно очувати снагу властитих институција, али и јединство наших институција и грађана.
Дијалог са социјалним партнерима је незамјењива форма у трагању за бољим рјешењима и важно је да се он стално његује и унапређује.
Потребе грађана ће и у наредном периоду остати у фокусу рада наших институција.
Наши људи су били изложени бројним проблемима, али и неправди живећи у земљи која функционише на бази оспоравања и у којој свој наводни успјех многи мјере нивоом штете коју ће проузроковати Републици Српској.
Однос према рату, учесницима рата, ратним злочинима, као и жртвама био је и остао неправедан.
Сјетимо се да су међународне донације након рата издашно упућиване народу Федерације, а безобразно ускраћиване народу Републике Српске.
Али, ми смо се окренули себи и зато смо успјели.
Ми, наравно, не можемо живјети у прошлости, али неправде прошлости, ако се не исправе, увијек обиљеже и будућност.
Зато Република Српска мора очувати своје механизме заштите и стабилно функционисање.
Без јаких институција и својих надлежности она би била као птица без крила.
Нама не смета БиХ у којој се не врши насилна централизација и у којој домаће, демократски изабране, институције раде свој посао и управљају процесима.
Желимо да унапређујемо сарадњу са свима у региону.
Наш природни и најснажнији ослонац је Србија, чијем руководству дугујемо велику захвалност за висок ниво политичког разумијевања, као и за бројне реализоване пројекте у готово свим нашим општинама и градовима.
Радује нас што ћемо и у наредном периоду заједнички градити широм Републике Српске.
Неки од најважнијих планираних пројеката су изградња аеродрома у Требињу, хидроелектране Бук Бијела, као и аутопута Бањалука – Београд.
Отворени смо за сарадњу и са свим другим земљама у регији, како билатерално, тако и кроз учешће у регионалним иницијативама које имају за циљ снажније инфраструктурно и економско повезивање цијелог региона.
То би било рационално партнерство које би донијело добре резултате свима нама, не само у привредном већ и безбједносном смислу.
Важно је и да унапређујемо сарадњу са нашим традиционално највећим спољнотрговинским партнерима из Европске уније, као и да отварамо перспективе за нове инвестиције са Русијом и Кином и додатно развијамо започету сарадњу са Мађарском.
Поштовани грађани,
За првих 30 година постојања, Република Српска је сазрела као модерна, стабилна и демократска политичка заједница свих њених грађана, без обзира на њихову вјеру и нацију.
Заједно смо прошли дуг, трновит пут и ни у једној етапи нашег развоја није било лако.
Ипак, упорношћу и заједничким напорима савладали смо бројне изазове и препреке, као што ћемо, увјерена сам, савладати и оне који нам предстоје.
Република Српска и њен институционални оквир једини су гарант нашег опстанка, дугорочног и одрживог економског развоја, као и боље и успјешније будућности.
Због тога морамо очувати њен уставни капацитет, стабилност и снагу наших институција.
Генерацијама које долазе желимо да оставимо мирну и сигурну Републику Српску у оквиру које ће моћи да граде бољу и просперитетнију будућност за себе и своје породице.
И све што радимо данас, радимо с циљем да им обезбиједимо услове да живе достојанствено, у миру, да буду поносни на свој идентитет, на своју Републику и да то могу слободно да искажу, без притиска, без страха и без пријетњи.
Поштовани грађани,
Вријеме иза нас научило нас је да истински вјерујемо у Републику Српску, у њен капацитет и способност да се креће путем развоја.
Вјерујемо јер знамо шта смо заједничким снагама до сада постигли и са каквим недаћама смо се изборили.
Свјесни смо огромних жртава положених у њене темеље, неизмјерног бола хиљада и хиљада ожалошћених породица, жена, мајки и дјеце одраслих без својих очева.
Сјећамо се и тешког послијератног периода, процеса повратка и обнове домова, антицивилизацијског насиља високих представника који су десетине и десетине људи санкционисали, без било каквог доказа, одузимањем елементарних људских права – права на рад, на политичко дјеловање, па чак и на судску заштиту, а потом и права на мишљење и изношење става.
Вјерујемо у Српску, јер знамо колико је труда требало да ублажимо негативне ефекте глобалне финансијске кризе, да се изборимо са катастрофалним поплавама, да се носимо са проблемима пандемије, као и да на политичком плану одолијевамо акцијама развлашћивања и насилној, неуставној централизацији.
Да ли смо се икада запитали шта бисмо још могли и боље и успјешније да наши пројекти нису заустављани у Сарајеву само зато што их реализујемо са Србијом, или да се нисмо исцрпљивали око расподјеле прихода и разних међународних аранжама, или коначно да је Федерација БиХ исплаћивала зарађене пензије Србима који су избјегли у Републику Српску, или да нисмо морали бити жртва неуспјеха и несређених политичких односа у Федерацији БиХ.
Али, данас је празник, и довољно је рећи да је све оно кроз шта смо пролазили у посљедње три деценије, само додатно ојачало наше самопоуздање, као и вјеру наших људи у институције које не окрећу леђа, већ иду у сусрет свим изазовима, ма колико да су тешки.
Драги пријатељи, поштовани грађани,
Честитам вам 30. годишњицу Републике Српске. Нека нам овај велики јубилеј буде на славу и понос, а нашој Републици залог за бољу, успјешнију и просперитетнију будућност.
Живјела Република Српска!
