Обраћање предсједнице Републике Српске Жељке Цвијановић на церемонији уручења одликовања заслужним појединцима и институцијама поводом Дана државности Србије:
Уважени предсједниче Републике Србије, господине Вучићу,
Ваша светости,
Предсједниче Народне скупштине Србије,
Уважени српски члану Предсједништва БиХ,
Уважени народни посланици, министри, представници институција,
Носиоци одликовања,
Даме и господо,
Драги пријатељи,
Дозволите ми да на самом почетку изразим захвалност, Вама предсједниче Вучићу, на овом високом одликовању Републике Србије које ћу од данас носити с огромним поносом.
За једног политичара, представника грађана и институција Републике Српске не постоји већа част, нити признање, од онога које му може указати братска Србија.
Наравно, додатно обавезује и овај величанствени повод, Дан државности Србије, који је у себи сабрао најславније слободарске традиције, као и модерне, уставотворне тековине српског народа.
Указали сте ми велику част, а понос који осјећам не припада само мени, већ подједнако свим грађанима Републике Српске.
Јер и за њих је ово високо одликовање потврда наших нераскидивих веза, али и сарадње која је данас и конкретнија и садржајнија него што је била икада у прошлости.
Поносна сам и што сам имала могућност да, раније као предсједник Владе, а данас као предсједник Републике Српске, учествујем у креирању и реализацији многих наших заједничких пројеката.
Данас не постоји готово ниједна област у којој та сарадња није остварена, нити општина у Републици Српској у којој Србија није присутна кроз неки новоизграђени објекат.
И рекла бих да нема ништа логичније и ништа природније од наше жеље за што чвршћом сарадњом са Србијом.
И, наравно, не желимо да се због тога било коме правдамо, јер наше односе никада нисмо градили, нити ћемо их икада градити на било чију штету, већ само на понос и добробит нашег народа и свих грађана Србије и Републике Српске.
Радује ме и што су наши планови за будућност амбициозни, јер су пред нама многи заједнички пројекти, како у области саобраћајне инфраструктуре, тако и енергетике.
Увјерена сам да будућност у нашој регији припада онима који су посвећени сарадњи, уклањању баријера, економском развоју и инфраструктурном повезивању, а не онима који опструишу и блокирају развојне пројекте.
Желим Србији и њеним грађанима стабилан развој и успјешну будућност, у којој ће и даље имати лидерску позицију у регији.
Али желим јој и будућност у којој ће очување Републике Српске остати један од најважнијих националних приоритета.
О љубави коју грађани Републике Српске гаје према Србији, много је примјера како из прошлости, тако и садашњости.
Али можда је управо данашњи празник – Дан државности Србије повод да се присјетимо неких од порука које су ту љубав манифестовале на посебан начин.
Једну је изрекао Драгољуб Кесић, родољуб кога су аустроугарске власти осудиле на смрт током Велеиздајничког процеса у Бањалуци.
Његове посљедње ријечи биле су „јавите Србији да је волим“.
Након више од једног вијека, исте ове ријечи и данас одзвањају свим крајевима Републике Српске и у том погледу ништа се није промијенило.
Другу поруку упутио је Вид Парежанин, требињски свештеник, који је пострадао истим поводом и у исто вријеме када и Драгољуб. На самрти, он је гласно узвикнуо „живјела Србија“.
Поштовани предсједниче Вучићу,
Указали сте ми велику част додјелом овог високог одликовања.
Оно ће служити на понос како мени лично тако и свим грађанима Републике Српске, јер знам да је њихова љубав према Србији неизмјерна.
Вама, предсједниче, и свим грађанима Србије честитам Дан државности уз жеље да Србија сваким даном све више напредује и да крупним корацима иде у будућност.
Живјела Република Српска!
Живјела Србија!
