Обраћање предсједнице Републике Српске Жељке Цвијановић на Међународном форуму иновација у Јерусалиму
Поштовани учесници и гости форума,
Даме и господо,
Задовољство ми је што сам данас овдjе и што имам прилику да заједно са осталим цијењеним учесницима и гостима разговарам о глобалним трендовима из области иновација и нових технологија.
Такође, ово је и добра прилика да на овом важном мјесту представим искуства и потенцијале Републике Српске.
Штавише, ово је одлична прилика за све нас да видимо како можемо да удружимо своје напоре, знање и искуство како бисмо успјешније одговорили на изазове будућности – као што су боља економија, бољи развој, боља безбједност, боља социјална кохезија.
Дозволите ми прво да честитам нашим домаћинима и организаторима на одличној организацији овог сјајног догађаја и да им се захвалим што су нас окупили овдје. У оваквој глобално сложеној пандемијској ситуацији, ово мора да је био велики изазов.
Нећу рећи ништа ново или непознато ако кажем да иновације и нове технологије представљају економску грану 21. вијека.
То је нешто што смо већ научили, свјесни да ће од прилагођавања савременим трендовима у овој области зависити ако не и сам опстанак, онда свакако успјешан и одржив развој сваке појединачне државе или заједнице.
За разлику од 20. вијека, који је добрим дијелом био вијек убрзане експлоатације ресурса и на томе заснованог развоја, посљедњих деценија јасно видимо како се тежиште све више помјера ка знању и интелигенцији као људском ресурсу који је, за разлику од природних, непресушан и непролазан.
Управо ту можемо видјети велику развојну шансу релативно малих земаља и заједница, као што је то случај и са Републиком Српском.
Иако не посједују велике територије и не обилују природним ресурсима попут неких већих држава, оне посједују сјајан људски потенцијал, најважнији ресурс данашњице, без којег нема ни иновација, ни нових технологија, а самим тим ни дугорочно одрживог привредног развоја.
Наравно, задатак институција јесте да то препознају и да обезбиједе адекватне услове и подстицајно окружење за научнотехнолошки прогрес и развој нових идеја.
Да бисмо испунили ове услове, прије неколико година смо реорганизовали нашу Владу и формирали Министарство за научнотехнолошки развој, високо образовање и информационо друштво.
Практично смо на једном мјесту спојили оне ресоре који су кључни за подстицање иновација и привредног развоја кроз употребу нових технологија.
У складу са потребама нашег друштва, један од примарних циљева Министарства јесте усклађивање образовне политике са потребама тржишта рада, као и са глобалним технолошким трендовима.
Наравно, то подразумијева стално прилагођавање и спровођење реформи образовног система које су краткорочно болне, али свакако дугорочно неизбјежне и корисне.
Потпуно смо свјесни потребе да се кроз модернизовани процес образовања млади припремају за континуирано стицање знања и вјештина, знајући да ће неки од постојећих послова бити замијењени новим који ће се у међувремену појавити.
То практично значи да ће они који тек постају школарци радити неке послове који у овом тренутку не постоје и који се не налазе на данашњем тржишту рада.
У циљу подстицања нових идеја и иновативних активности, покренули смо неколико пројеката. Један од главних пројеката јесте изградња првог Научно – технолошког парка у граду Бања Лука, главном граду Републике Српске, гдје Универзитет у Бањој Луци добија централну локацију на којој ће се окупљати студенти, истраживачи, млади научници и предузетници.
Ово треба да постане покретач пословног друштва и развоја савременог предузетништва заснованог и вођеног на знању и новим технологијама.
Поред тога, у мају ове године потписали смо Меморандум о разумијевању са нашим партнерима из Израела у циљу успостављања Сајбер академије, у оквиру које ће наши студенти бити обучавани за стицање знања и вјештина из области кибернетичке безбједности.
Значај овог пројекта је у потпуности оправдан обзиром да статистике показују да је у текућој 2021. години на глобалном нивоу недостајало око 3,5 милиона стручњака из области кибернетичке безбједности, док на јединственом дигиталном тржишту Европске уније још увијек недостаје 400.000 стручњака.
Као што је свугдје случај, одржавање регионалне политичке стабилности један је од предуслова за економски развој Западног Балкана.
Све активности о којима данас разговарамо захтијевају умрежавање, интеракцију, сарадњу и размјену знања, како на регионалном тако и на глобалном нивоу.
Стога је један од приоритета да институције Републике Српске уживају у ефектима несметане сарадње и чвршћих економских веза унутар Босне и Херцеговине и са нама сусједним земљама.
Све ове земље су на путу ка Европској унији, иако су неједнако удаљене од циља да постану земље чланице. Истовремено, залажемо се за јачу економску интеграцију Западног Балкана, који је најбрже растући регион у Европи.
Са тренутном стопом раста, нашим потенцијалом и капацитетима у енергетском сектору, растућом туристичком индустријом, побољшаном регионалном инфраструктуром и многим другим растућим областима укључујући гране засноване на новим технологијама и иновацијама, привреда земаља Западног Балкана, која обухвата тржиште од 20 милиона људи, могла би постати више него двоструко или чак троструко већа у наредних десет година.
Стога, регионалне иницијативе као што су Мини Шенген или Отворени Балкан само ће допринијети нашој регионалној снази, те ће такође значајно допринијети економском расту и развоју сваке земље у региону.
Зато се надам да нећемо пропустити прилику и дозволити да нас нека политичка кратковидост спријечи да исто и остваримо.
Мислим да је за нас важно да свим потенцијалним инвеститорима и партнерима из цијелог свијета укажемо на ове чињенице.
Ово је најбољи начин да се постепено деконструише стереотипни имиџ Балкана као трајно нестабилног региона непривлачног за стране инвеститоре.
Наравно, много посла је пред нама и ништа није унапријед задато. Од наше способности да се носимо са изазовима и предрасудама, те да ухватимо корак са савременим економским трендовима, зависиће дугорочан развој и економска будућност свих наших земаља у региону.
Вјерујем да смо лекције из тешке прошлости научили и да ћемо заједно наставити да градимо бољу и успјешнију будућност.
Хвала вам на пажњи!
