Предсједница Републике Српске Жељка Цвијановић присуствовала је данас у Градишци обиљежавању годишњице егзодуса Срба из Западне Славоније 1995. године.
Предсједница Републике Српске истакла је да је судбина српског становништва које је преживјело егзодус са подручја западнославонских општина у хрватској акцији „Бљесак“ опомена институцијама Српске да бескомпромисно чувају слободу за коју се народ изборио, као и да будућност којој се тежи никада не смије бити поплочана заборавом.
Предсједница Цвијановић је подсјетила да је у зору 1. маја 1995. почела агресија хрватских војних и паравојних снага на српски народ Западне Славоније.
„Простор изнад ове питоме равнице убрзо је засут артиљеријским пројектилима који су уништавали све пред собом. Људске животе, њихову имовину, куће, вјерске објекте, као и све трагове постојања српског народа на овом подручју“, рекла је предсједнице Републике.
Предсједница Републике Српске је напоменула да то није била класична војна операција, нити фронтовска битка супротстављених армија.
„Ријеч је била о нападу на територију под заштитом снага УН, кршењу свих релевантних међународних конвенција и обичаја ратовања. Ријеч је била о бруталном етничком чишћењу цивилног становништва са његових вијековних огњишта“, навела је предсједница Цвијановић.
Према ријечима предсједнице Српске, они који су били дужни да одврате агресоре и очувају мир на подручју Западне Славоније, нијемо су посматрали страдање, убиства и егзодус људи које су били обавезни да заштите.
„Небрањену територију за само 36 сати принудно је напустило више од 15.000 Срба, а 283 особе су убијене или нестале. За непуна два дана акције, страдало је више од стотину цивила, а међу њима 44 жене и 12 дјеце“, навела је предсједница Републике Српске.
Предсједница Републике је напоменула и да о варварском и геноцидном карактеру операције „Бљесак“ најсликовитије говори податак да је највећи број цивила страдао приликом бомбардовања избјегличких колона од хрватских снага.
„Помраченим умовима није било довољно протјерати. Као и пет деценија раније, спроводили су смртни казну над онима којима је једина кривица била њихова вјерска и национална припадност. Трудили су се, користили многим антицивилизацијским методама, али у томе нису успјели“, нагласила је предсједница Цвијановић.
Предсједница Републике Српске је навела да живот на крају увијек побјеђује, те да ће натпис на споменику посвећеном жртвама вјечно подсјећати на чињеницу да „класје Западне Славоније данас ниче у пољима и висовима Републике Српске“.
„Многи од тих унесрећених људи из непрегледне избјегличке колоне пронашли су свој нови дом у Републици Српској. Вриједни Славонци данас су наше комшије, суграђани, радне колеге и пријатељи“, рекла је предсједница Српске.
Они су, додала је предсједница Републике, равноправни грађани Републике Српске чијем развоју, заједно са другима, свакодневно доприносе.
„Њихова судбина наша је опомена да бескомпромисно чувамо слободу за коју смо се изборили, не ускраћујући је никоме другом. Њихова бол дио је нашег колективног сјећања и зато ћемо се увијек заједнички окупљати како бисмо одали почаст жртвама. Будућност којој тежимо никада не смије бити поплочана заборавом, већ сјећањем и поштовањем према страдалим сународницима“, поручила је предсједница Цвијановић.
